О књизи: 1999 / „...Није било одговора. Покуцао сам поново. Исти резултат. Затим сам притиснуо кваку и врата су се глатко отворила. Опрезно сам погледао у собу и укочио се од изненађења Танка је седела на софи крај прозора, погнута и покрила лице рукама. Рамена су јој се тресла, јасно је плакала, али је покушавала да то уради нечујно, суздржавајући јецаје. Ушао сам, затворио врата за собом и тихо је позвао: „Тања, Тања, шта ти је, видевши ме и схвативши да је откривена, Татјана је престала да се суздржава и бризнула је гласно. Јецала је и урлала, размазујући сузе низ образе. Да није било висококвалитетне козметике коју је Танка користила, њено лице би одавно било упрљано мрљама. Гледао сам је у чуду, чудећи се метаморфози која јој се догодила. Од блиставог друштванце, наша госпођа Болтон се претворила у уплакану девојку…»